Nedavna izjava Antonija Tajanija, ministra spoljnih poslova Italije, izazvala je pažnju jer je po prvi put visoki evropski zvaničnik izričito spomenuo BiH u negativnom kontekstu. Tajani je istakao da Italija želi da sve zemlje zapadnog Balkana, osim BiH, postanu članice EU do 2030. godine, što je u suprotnosti s dosadašnjim pristupom koji je region tretirao kao celinu, bez izdvajanja pojedinih zemalja.
Na sastanku sa liderima zapadnog Balkana, Tajani je izjavio da Srbija, Crna Gora, Albanija i Sjeverna Makedonija već napreduju i da bi 2029. godina bila pravo vreme za njihovo pridruživanje EU. S druge strane, BiH bi mogla imati dodatno vreme, s obzirom na unutrašnje političke probleme s kojima se suočava.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, izjavila je da je region deo evropske porodice i da je saradnja u oblasti bezbednosti od ključne važnosti, dok Tajani nije isključio mogućnost da se Kosovo priključi EU u paketu sa drugim zemljama, ali je naglasio potrebu za napretkom u rešavanju tenzija, posebno između Kosova i Srbije.
Politički analitičar Faris Kočan smatra da je Tajani svojom izjavom pokazao razumevanje kompleksnosti političke situacije u BiH, te da međunarodna zajednica, uključujući EU, nema dovoljno mehanizama da ubrza proces evropskih integracija u zemlji. S obzirom na trenutnu političku klimu, Kočan smatra da je potrebno više političkog pritiska na vlasti u BiH.
Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, naglašava da je značajno to što Italija pominje konkretne rokove za proširenje EU, iako je, prema njegovim rečima, postavljanje rokova uvek bilo korisno, ali zavisi od tempa reformi. Ćerimagić smatra da BiH mora iskoristiti priliku koja se pruža ove godine, jer bi u suprotnom mogla biti shvaćena kao zemlja koja deli sudbinu Kosova i Gruzije.
