Svijet

Detalji Šolcovog plana: Ni Zelenski ni Putin neće biti srećni

Prema italijanskom listu “La Repubblica”, nemački kancelar Olaf Šolc priprema mirovni plan koji podrazumeva rusko zadržavanje okupiranih ukrajinskih teritorija.

U tekstu se navodi da kancelar Šolc radi na tome da Rusku Federaciju dovede za pregovarački sto, pod pretpostavkom da će Kijev prihvatiti teritorijalne ustupke.

Šolc je takođe rekao da je šokiran poražavajućim rezultatima izbora u dve nemačke države – Tiringiji i Saksoniji – gde je krajnje desničarska partija AfD osvojila većinu.

Kako navodi list, Šolc vidi mogućnost očuvanja svoje pozicije upravo u rešavanju “ukrajinskog pitanja”.

Nemačka je ključna država Zapada

Iako su zemlje BRIKS-a i mađarski premijer Orban nešto već pokušali, ova inicijativa ima mnogo veću težinu. Reč je o inicijativi predstavnika zemlje koja je druga ili treća po važnosti država na globalnom Zapadu, ključna država Evropske unije i najvažniji saveznik SAD na evropskom kontinentu.

Ako se Šolcovoj inicijativi pridruže zemlje Globalnog juga, na čelu sa Kinom i Indijom, verovatnoća mirovnih pregovora značajno raste. Zajedničkoj platformi jedne od vodećih zemalja Zapada, kao i zemalja globalnog Juga, biće gotovo nemoguće suprotstaviti se.

Međutim, to ne znači da će Ukrajina ili Rusija odmah podržati takvu inicijativu ili čak nastaviti vojnu akciju uprkos tome. Štaviše, lideri obe zaraćene zemlje već su dali mnogo izjava u kojima odbacuju teritorijalne kompromise. Osim toga, Kurska ofanziva ukrajinskih snaga dodatno je zakomplikovala ideju o primirju.

Trenutna pozicija

Iako su početni stavovi Kijeva i Moskve u principu poznati kada je reč o pregovorima, jasno je da će, ukoliko do pregovora ipak dođe, morati da se dođe do kompromisa. Isto tako, vraćanjem u ofanzivu u Kurskoj oblasti menja se pregovaračka pozicija. Ideju o primirju duž linije fronta Ruska Federacija ne može prihvatiti jer se linija fronta nalazi i na njenoj međunarodno priznatoj teritoriji.

Iako je Ruska Federacija u svoj sastav uvela četiri ukrajinske pokrajine, postoje vojno-birokratski termini koji jasno određuju mehanizme delovanja, uspostavljene još u jesen 2022. godine.

Dakle, ove četiri oblasti, koje su po međunarodnom pravu ukrajinska teritorija, a integrisala ih je Ruska Federacija (iako ne u potpunosti) su oblasti pod “vojnim stanjem”. U Kurskoj oblasti, kao i u drugim pograničnim oblastima, Rusija je uvela “srednji nivo odgovora”.

U tom smislu, jasno je da Rusija vidi četiri ukrajinska regiona kao predmet pregovora, ali ne i Kursku oblast. To stvara određene probleme u Kremlju kada su u pitanju mirovni pregovori. Ukrajinska diplomatija bi mogla da zatraži od svojih saveznika, uključujući zemlje globalnog juga, da nateraju Rusiju na pregovore.

Od Kurska nema povlačenja

U tom slučaju Rusiji ne bi preostalo ništa drugo nego da ili jasno pokaže da je spremna za dijalog i pregovore, čak i u nepovoljnoj situaciji na terenu, ili odbije da trguje sopstvenom teritorijom. Zemlje koje se smatraju saveznicima Rusije, pre svega Kina, koja je i sama više puta pozivala na pregovore, ne bi bile najsrećnije tom odbijanju.

Tokom celog rata, Kremlj se globalnoj javnosti predstavljao kao stranka koja je spremna za pregovore, ali uz razumevanje da će njegovi zahtevi, kao i realnost na terenu, biti ispoštovani. Međutim, sada kada je situacija na terenu nešto komplikovanija, mogućnost pregovora se odlučno odbacuje.

S druge strane, još se ne zna šta je cilj Kijeva u Kurskoj oblasti. Ako je ideja da se trguje ruskom teritorijom, to je vrlo malo izvesno. Postavlja se pitanje za šta bi Ukrajina menjala tu teritoriju. U vojno-strateškom smislu, to je samo par sela i manjih gradova, koji u ravnopravnoj razmeni Ukrajini ne bi doneli ništa značajno.

Takođe, traženje znatno većeg dela teritorije ili nekog strateškog dela kao što je NE Zaporožje nije sasvim realna opcija. Ali svakako je verovatno da Ukrajina ne namerava da dozvoli Ruskoj Federaciji da okupira teritoriju, a da ne dobije ništa zauzvrat.

Kina i Nemačka su ključne

Sva ova pitanja biće otvorena tek kada Šolcova inicijativa zaživi i ako ga Kina podrži. Kancelar Šolc do sada nije zvanično potvrdio da postoji.

Ako zaista postoji plan nemačke kancelarke i ako se ne radi o još jednoj PR inicijativi, onda bi se ranije pomenuta sporna pitanja otvorila sa mogućnošću rešavanja.

Međutim, za sada i Ukrajina i Rusija, svaka iz svojih razloga, rade na tome da se ovaj plan ne realizuje.

Related Articles

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Back to top button