Ukoliko se obistine najave iz Evropske unije, najambiciozniji i najveći infrastrukturni projekat u istoriji čovječanstva “Pojas i put”, a iza kojeg stoji Kina, na zapadnom Balkanu mogao bi dobiti konkurenciju s obzirom na to da EU u zemlje u razvoju kroz svoj projekat “Globalna kapija” do 2027. godine planira ulaganje od oko 300 milijardi evra.
Ovaj ambiciozni projekat “Globalna kapija” krajem prošle godine u Briselu je predstavila Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije, ističući da EU u ovom trenutku zanimaju investicije u Afriku, zapadni Balkan te Ukrajinu, Bjelorusiju, Gruziju, Jermeniju, Azerbejdžan, Moldaviju…
Za infrastrukturne projekte na ovim teritorijama iz postojećeg fonda za održivi razvoj ići će 135 milijardi evra investicija, 18 milijardi evra će biti plasirano putem grantova predviđenih programom EU za spoljnu saradnju i 145 milijardi evra investicija iz drugih evropskih finansijskih institucija za razvoj.
“Državi su neophodni pouzdani partneri i u izradi održivih projekata. EU je željela da pokaže kako drugačiji, demokratski pristup može biti uspješan u sprovođenju projekata koji su usmjereni na rješavanje pitanja klimatskih promjena, održivog razvoja i globalne zdravstvene bezbjednosti”, rekla je Fon der Lajenova predstavljajući projekat istovremeno ističući da projekti koji se budu finansirali moraju biti vrlo kvalitetni, transparentni i dobro vođeni i da moraju da donesu opipljive rezultate za zemlje koje u njima učestvuju.
Za razliku od EU, koja tek razmatra mogućnosti i pravi planove investiranja, kineski projekat “Pojas i put” već godinama se realizuje u svijetu, a samim tim i u zemljama zapadnog Balkana. U kineskoj inicijativi za sada učestvuje gotovo 70 zemalja u koje je investirano gotovo 200 milijardi dolara sa planom da se u narednim godinama u zemlje i njihovu infrastrukturu uloži nekoliko puta više.
Ono što bi mogla biti prepreka evropskom projektu “Globalna kapija” jeste to što, za razliku od kineske inicijative “Pojas i put”, još nema jasno definisan način finansiranja i što će, kako stvari sada stoje, insistirati na ispunjenju određenih standarda o kojima, posebno zemlje u razvoju baš i ne vode računa, jer njima treba novac sad i odmah, a koji pod vrlo često nejasnim okolnostima dobijaju upravo od kineskih partnera.
“Bosna i Hercegovina kroz evropski projekat dobiće znatno više sredstava, a što se tiče konkurencije, ona je na tržištu zdrava stvar, ali činjenica je da EU ovdje ulaže daleko više novca nego bilo koji drugi faktor”, rekao je Osman Topčagić, predsjednik Panevropske unije BiH i bivši ambasador BiH u Briselu. Odgovarajući na pitanje da li je EU zakasnila s obzirom na to da se kroz inicijativu “Pojas i put” u BiH, ali i zemljama regiona uveliko gradi infrastruktura, Topčagić ističe da se već godinama i evropskim sredstvima grade ti infrastrukturni projekti, što je promovisano kroz inicijativu Berlinskog procesa kroz koji smo dobili ozbiljna sredstva.
Ulaganja “Globalne kapije”
135 milijardi evra investicije iz postojećih fondova 18 milijardi evra grantovi predviđeni programom EU za spoljnu saradnju 145 milijardi evra investicija iz drugih evropskih finansijskih institucija za razvoj
