Povlačenje američkih trupa iz Evrope, koje razmatra administracija Donalda Trampa, izazvalo je šok među evropskim liderima. Analiza The Washington Posta upozorava da bi ovaj potez mogao da oslabi NATO i otvori vrata ruskom uticaju na kontinentu.
Kada je Rusija pre tri godine izvršila invaziju na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države pomogle su da se Evropa ujedini u snažnom odgovoru. Sada američki lideri možda razbijaju Evropu na komade dok predsednik Donald Tramp nastoji da okonča rat, smatraju evropski lideri i političari.
Potpredsednik Džej Di Vens i drugi visoki zvaničnici administracije prošle sedmice su imali svoj evropski debi, probijajući se kroz kontinent saveznika dok su prigrlili desničarske lidere, zahtevali pristup rudnim bogatstvima i izražavali simpatije prema stavovima ruskog predsednika Vladimira Putina.
Do kraja nedelje, evropski lideri našli su se potencijalno isključeni iz mirovnih pregovora s Rusijom, suočeni s trgovinskim ratom s Vašingtonom i u haotičnoj situaciji pokušavajući da odgovore na američke zahteve o tome koliko vojnika mogu poslati u Ukrajinu kako bi osigurali primirje postignuto bez njihovog učešća.
Evropljani su već imali četiri godine Trampovog predsedništva. Međutim, mnogi političari kažu da se ovaj put oseća drugačije, jer su četiri zbunjujuće sedmice Trampovog mandata već promenile stavove lidera koji su se zakleli da će izvući najbolje iz njegovog novog mandata.
“Pre samo četiri nedelje, stav je bio malo optimističniji dok je Tramp preuzimao dužnost. Naravno, razvoj događaja koji smo videli posljednjih dana daje nam više razloga za pesimizam. Ali, kao što uvek kažem, pesimizam obično vodi ka neaktivnosti. Optimizam je akcija, a realizam je rešenje. Dakle, budimo realni i pokušajmo pronaći dobar put napred”, rekao je predsednik Finske Aleksander Stub novinarima u subotu.
Mnogi Evropljani gledaju na situaciju “s nervozom, frustracijom, pa čak i alarmom”, rekao je Jefri Ratke, predsednik Američko-nemačkog instituta na Univerzitetu Johns Hopkins i bivši američki diplomata. Evropski ministri spoljnih poslova, koji su ovog vikenda bili u Minhenu na godišnjem okupljanju transatlantske sigurnosne elite, održali su neformalni doručak u nedelju kako bi razgovarali o tome šta da rade.
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je neke evropske lidere u Pariz u ponedeljak kako bi razgovarali o evropskoj sigurnosti i Ukrajini.
Zagovornici višedecenijskog partnerstva Vašingtona sa evropskim demokratijama kažu da je Trampov tim brzo postao sila haosa. Sjedinjene Američke Države pomogle su u obnovi Evrope nakon Drugog svetskog rata i potsticale ekonomsku saradnju Evropske unije kako bi se okončali nacionalistički sukobi na kontinentu. Kritičari kažu da Tramp pokušava da razbije Evropu, osnažujući Kremlj i povećavajući rizik od ponovnog povlačenja granica silom.
“Imali smo vek američkog liderstva, gde smo bili viđeni kao sila stabilnosti. A to ne samo da nestaje, već se kreće u suprotnom pravcu. Postajemo izvor nestabilnosti i izvor zabrinutosti, čak i među našim saveznicima. Koja je vrednost američkog rukovanja? A ovde u Minhenu, trenutno nema vrednosti. Ljudi ne misle da se na to mogu osloniti, čak i ako postignu dogovor”, rekao je senator Endi Kim, koji je radio za Stejt Department pre nego što se upustio u politiku i proveo vikend razgovarajući s evropskim političarima u Minhenu.
Šok
Evropljani su ostali zapanjeni brzinom kojom su Tramp i njegovi saradnici usmerili udarce na stubove sigurnosti njihovog kontinenta i krenuli ka sklapanju dogovora s Rusijom. Mnogi saveznici NATO-a napustili su sastanak ministara odbrane prošle sedmice uvereni da sekretar za odbranu Pit Hegset planira da povuče desetinehiljada vojnika iz Evrope u narednim godinama, rekli su trojica zvaničnika, iako su upozorili da se taj napor još uvek čini u ranoj fazi.
Tramp je takođe razgovarao gotovo 90 minuta u sredu s Putinom, bez konsultacija s Ukrajinom ili Evropljanima, a potom izašao iz razgovora izgledajući kao da prigrli stav Kremlja da je širenje NATO-a opravdalo rusku invaziju na Ukrajinu. Do sada je načelo američke politike bilo da evropske zemlje imaju pravo da traže vlastite saveze bez ruskog vojnog pritiska.
Neki članovi Trampovog tima odbacuju ideju da on pokušava poseje podele unutar Evrope. Oštri, iskreni razgovori među prijateljima najbolji su način za posticanje evropske potrošnje na odbranu i obnavljanje partnerstva, kažu oni.
“Kada gledate trijažu kao medicinar, šta je prvo što radite? Zaustavite krvarenje, a zatim tretirate šok. A ono što pokušavamo da učinimo je zaustaviti krvarenje. Ne možete ograničiti ovaj sukob intelektualno samo na Evropu.Ovo je globalna borba. I ako ne mislite da je globalna borba, grešite”, rekao je Kit Kelog, Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju.
Ali Evropljani kažu da Trampove politike razbijaju napore na saradnji protiv zajedničkih neprijatelja. Čak su i dobronamerni pokušaji izgradnje veza s njegovom administracijom bili potkopani njegovim promenjivim odlukama, rekli su neki, napominjući da im je rečeno da razgovaraju s Kelogom o Ukrajini i Rusiji kada je imenovan za izaslanika, a oni su mesecima ulagali u taj odnos.
Tramp je prošle sedmice izgledao kao da isključuje Keloga iz ključnog dijaloga s Rusijom, najavljujući da će njegov izaslanik za Bliski istok i lični prijatelj, Stiv Vitkof, voditi razgovore s Kremljom umesto njega. Kelog neće biti u Rijadu ove nedelje kada Trampova administracija bude razgovarala s ruskim zvaničnicima na najvišem nivou od februara 2022. godine, kada je započela invazija na Ukrajinu.
“Moramo raditi zajedno protiv diktatora, a ne međusobno se svađati o demokratiji”, rekao je holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans u intervjuu. “I trebali bismo primeniti jedinstvo i snagu.”
Jedan bivši američki zvaničnik u Minhenu sažeo je stavove sažeto: “Šok”, rekao je.
Stara vremena su prošla
Mnogi političari su posebno bili iznenađeni govorom Vensa u Minhenu u petak, gde je kritikovao “vatrene zidove” koje su nemačke centrističke stranke izgradile protiv uključivanja antiimigrantske, nacionalističke stranke Alternativa za Nemačku u koalicije. Neki lideri te stranke prigrlili su nacističke slogane iz tog vremena i izjavili da nove generacije treba da budu oslobođene izvinjavanja za grehe svojih dedova. Vens se takođe sastao s liderkom stranke Alis Veidel, postavši najviše rangirani američki zvaničnik koji je to učinio.
Vens je pokušavao “pokrenuti sukob s nama, a mi ne želimo pokrenuti sukob s našim prijateljima”, rekla je u petak nakon govora šefica spoljne politike Evropske unije Kaja Kalas.
Neki lideri primetili su da je Vens održao govor dan nakon što je položio venac za žrtve koncentracionog logora Dahau – fizički podsetnik na to šta se može dogoditi kada nacionalizam skrene u ekstremizam.
Pretnja nije samo teorijska, rekli su: Rusija ima nameru potpuno da kontroliše Ukrajinu i potencijalno uzme i druge susjede.
“Ne kažem da smo u ratu, ali ne možemo tvrditi da smo u mirnodopskom vremenu više, a hibridni auto je i dalje auto, zar ne? Hibridni rat”, rekla je danska premijerka Mete Frederiksen, koja se već sukobila s Trampom oko njegovih zahteva za preuzimanje Grenlanda.
“Za mene, mislim da postoji veliki rizik da će nešto što će izgledati lepo na papiru dati Rusiji mogućnost da se mobilizuje, ponovo naoruža i nastavi, možda u Ukrajini ili negde drugde”, rekla je.
Ukrajinski lider takođe je primetio novi Trampov stav, pozivajući Evropu da se ujedini pred izazovom i izgradi najsnažniji mogući odnos s Vašingtonom.
“Pre nekoliko dana, predsednik Tramp mi je rekao o svom razgovoru s Putinom. Nijednom nije spomenuo da Americi treba Evropa za stolom”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u subotu. “To puno govori. Stara vremena su prošla kada je Amerika podržavala Evropu samo zato što je to uvek činila.”
Elementi zajedničkog američkog i evropskog napora da pomognu Ukrajini postali su žrtve Trampovog ciljanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i zamrzavanja strane pomoći. Ključni delovi izazovnog rada na održavanju svetla u Ukrajini bili su finansirani od strane USAID-a, zamrzavajući proizvodnju ključnih rezervnih delova za elektroenergetsku mrežu i proizvodnju.
“Ako ne postoji nikakvo osnovno poverenje i savez, i sve je [kao] skakanje za loptu jer je to taktika pregovaranja. hoće li ljudi tada opravdano osećati da je sve s Amerikom sada transakcijsko, a ne zasnovano na normalnim pravilima zajedničkih vrednosti, zajedničke istorije, zajedničke odbrane protiv autoritarnih režima u prošlosti?”, rekao je senator Mark R. Varner.
Bez jasnoće o tome kada ili da li će američko finansiranje biti obnovljeno, Ukrajinci će verovatno drhtati u mraku sledeće zime duže svakog dana nego ako USAID plaća ugovore koje je potpisao.
