Do Vidovdana ove godine u holu Narodne skupštine RS biće postavljene biste trojice poslnika prvog saziva Skupštine Republike Srpske, a koji su mučki ubijeni 1992. godine.
Pored tri biste biće postavljen i grb nad kojim su se poslanici zakleli na vernost Republici Srpskoj i tekst u kojem se navodi da su ubijeni jer se borili za svoju domovinu.
Bistu u holu Skupštine dobiće profesor doktor Milutin Najdanović, jedan od najpoznatijih sarajevskih doktora i osnivača SDS, koji je ubijen na svirep način u Sarajevu polovinom avgusta 1992. godine. Pored dr Najdanovića, bistu će dobiti i Goran Zekić, sudija iz Srebrenice koji je ubijen u zasedi 8. maja iste godine dok se vraćao iz Bratunca. Treći poslanik čija bista će da krasi hol Skupštine biće Milovan Beli Milošević, predsednik opštine Derventa, pesnik i pisac, koji je ubijen snajperskim hicem u leđa u blizini svoje kuće, 21. maja 1992. godine.
Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine RS, kaže za “Novosti” da je realizaciji ovog projekta prethodila saglasnost Predsedništva i Kolegijuma NS RS.
- Oni su bili ljudi koji su podigli ruku za Republiku Srpsku kada je to bilo najpotrebnije.
Uživali su ogroman ugled u svojim sredinama. Ubijeni su u vreme kad su konstituisani organi Republike Srpske, kada je počelo usvajanje prvih zakona u Narodnoj skupštini RS i postavljeni temelji današnje Republike Srpske – ističe Stevandić.
On dodaje da su biste u procesu izrade i da će biti od bronze.
- Prvo što će ubuduće ugledati svi oni koji ulaze u zgradu Skupštine biće biste našim herojima. Ne smemo prekinuti kontakt sa stvaraocima Srpske. Porodice su saglasne sa izgledom bista jer su više puta sa mnom kontakirale. Ako je bilo nekakve nepravde prema ljudima koji su stvarali Srpsku, trudim se da je ispravim i svi koji su na nekoj poziciji trebaju učiniti sve što je u njihovoj moći. Ovi ljudi su izglasali akte na kojima danas počiva Srpska i izglasali su prvi saziv Narodne skupštine RS i ubijeni su u stvaranju Republike Srpske. To ne smemo zaboraviti – poručio je Stevandić koji kaže da oseća ponos zato što će konačno biste biti postavljene u hol Skupštine.
Na svečano otvaranje memorijalnog kutka u Skupštini RS biće pozvani svi utemeljivači Srpske.
Monstruozan zločin nad lekarom grudne hirurgije prof. dr Milutinom Najdanovićem ostao je pod velom tajne i nerešen više od tri decenije. On je ubijen u noći 14. avgusta 1992. u ratnom Sarajevu, a istrage o tom ubistvu, kao ni krivaca, i dalje nema. Njegovo izmasakrirano telo je pronađeno kod stadiona Koševo. Dr Najdanović bio je poslanik SDS u prvoj demokratskoj Skupštini SR BiH. Bio je profesor na Medicinskom fakultetu u Sarajevu i osnivač Odeljenja torakalne hirurgije u tom gradu.
Nakon što su 15. oktobra 1991. godine hrvatski i muslimanski poslanici u Skupštini SR BiH preglasavanjem doneli odluku o nezavisnosti, u potpunosti ignorišući volju našeg naroda, srpski poslanici su 24. oktobra održali zajedničku sednicu i doneli Deklaraciju Skupštine srpskog naroda u BiH kojom je formirana Skupština srpskog naroda. Odmah su održali i prvu sednicu, a srpski poslanik dr Najdanović, predložio je da za predsednika Skupštine bude izabran Momčilo Krajišnik. Njegov predlog jednoglasno je prihvaćen, a za potpredsednike su izabrani Milovan Milanović i Branko Simić.
Njegova supruga, Rikica Najdanović, kćerka uglednog pisca Isaka Samokovlije, u više navrata pokušavala je da dođe do podataka ko je i zašto ubio njenog muža. Nailazila je samo na zid ćutanja. U izjavama koje je medijima neposredno posle ubistva profesora Najdanovića davala, supruga Rikica navodila je da su se “negde iza 21 čas, 14. avgusta, ispred ulaza pojavila tri naoružana čoveka u maskirnim uniformama i da su ga odveli.
Tada ga je poslednji put videla živog.
- Kazali su da dolaze iz MUP i Milutinu naredili da se spremi i da ide na saslušanje.
Milutin se pozdravio sa mnom i kazao da ne brinem – ispričala je Rikica.
Kaže da se ni oni ni Milutin više nisu pojavili, a da su sutradan došli ljudi iz CJB.
- Uredno su pokazali legitimacije i pitali kako je Milutin bio obučen kada je odveden.
Pretpostavljam da su ga videli još ranije ubijenog i samo došli da potvrde identifikaciju. Dve komšinice su otišle sa njima da ga identifikuju i kasnije mi rekle da je ubijen. Ko je to učinio, zašto i zbog čega, ne znam – pričala je Rikica, takođe ugledni lekar.
Služba za informisanje tadašnjeg MUP RBiH saopštila je da je 15. avgusta 1992. godine oko 11 časova CJB “obavešten od vojne policije RBiH da se na gornjem ulazu stadiona Koševo nalazi telo N. N.” Na lice mesta je izašao istražni sudija, zamenik javnog tužioca i operativni radnici CSB. Preliminarnim pregledom tela utvrđeno je da je ubijen sa više hitaca iz vatrenog oružja i da se to desilo dan-dva ranije. Pregledom garderobe nisu pronađena dokumenta za identifikaciju, osim jednog pisma, a u potpisu je pisalo “Milutin Najdanović”.
Mira Zekić, supruga ubijenog poslanika i sudije Gorana Zekića, kaže za “Novosti” da joj je teško da rečima izrazi koliko je ponosna što će bista Goranova biti postavljena u holu Skupštine.
- Goran je bio čovek iz naroda, veoma poštovan. Dobio je otkaz početkom rata u Srebrenici jer je ukazivao na loš rad sudija. Želeo je samo da srpski narod ima svoje mesto pod suncem i gde možemo da živimo po svojim pravilima i zakonima i da nam niko ne nameće šta i kako da radimo – naglašava Mira.
Tog. 8. maja kada je Goran ubijen dobro se seća:
- Vraćao se iz Bratunca za Srebrenicu i napravljena mu je zaseda. Ubijen je jednim pucnjem u glavu. Meni nisu dali da odem da vidim mesto ubistva. Kad se rat završio, čula sam da su ljudi koji su učestvovali u ubistvu Gorana odlikovani “Zlatnim ljiljanima”. Toliko je izgleda bila vredna Goranova glava neprijateljima.
Zekićeva: Ponosni smo
Zekićeva ističe da će uvek biti zahvalna dr Stevandiću što je pokrenuo inicijativu da Goran dobije bistu u Skupštini:
- Stradao je za Republiku Srpsku. Dobili smo i medalje još ranije, ali bista je nešto posebno. Veoma smo ponosni što će biti u Skupštini jer je on bio poslanik Prvog saziva.
Iako nismo odmah bili zadvoljni kako bista izgleda, u razgovoru sa vajarima smo došli do rešenja i poprsje koje se pravi baš oslikava Gorana kakav je bio.
