Zemlje zapadnog Balkana koje su pokazale da su angažovane za evropsku perspektivu treba da dobiju jasno obećanje o svojoj budućnosti u EU, rekao je Olaf Šolc, njemački kancelar, u intervjuu za njemačku javnu televiziju ZDF u četvrtak naveče.
Šolc je gostovao u popularnoj političkoj emisiji koja je bila posvećena ukrajinskoj krizi, a voditeljka ga je pitala da li se slaže s Ursulom fon der Lajen, predsjednicom Evropske komisije, da Ukrajini treba dati evropsku perspektivu. Odgovarajući na ovo pitanje, Šolc je rekao da će Ukrajina dobiti priliku da se raspravlja o njenoj evropskoj perspektivi nakon što se zaustavi rat i nakon što bude razjašnjeno pitanje pristupanja zapadnog Balkana u EU.
“Vi znate koliko dugo to traje za neke zemlje koje su odavno započele taj proces, a još nisu dobile odluku. I zato želim jasno reći na ovom mjestu da su mnoge odluke koje su donesene u vezi sa zemljama zapadnog Balkana, znači uglavnom zemljama bivše Jugoslavije, potpuno neprihvatljive. Ja sam zato da se onim zemljama koje se tamo toliko angažuju za svoju evropsku perspektivu konačno daju jasni stavovi”, rekao je Šolc.
On je istakao da je EU zajednica demokratskih država, gdje su pravna država, demokratija i tržišna ekonomija zajednički principi koje svi sprovode i u kojoj se poštuju socijalna prava, a svi poštuju čitav niz čvrsto utvrđenih pravila.
“Na dnevnom redu sada imamo odluku o zapadnobalkanskim državama, o njihovoj evropskoj perspektivi. Sada veoma pažljivo i dugo pričamo o tome. Postoji još zemalja koje su zainteresovane, ali se njima jasno mora reći da tu postoje određeni preduslovi”, rekao je Šolc, misleći na zemlje poput Ukrajine.
Podsjećanja radi, Šolc je tokom izborne kampanje u ljeto prošle godine na pitanje Volodimira Zelenskog, predsjednika Ukrajine, da li treba da bude primljena u članstvo, dao sličan odgovor, s tim da sada prvi put rekao da evropsku perspektivu imaju one zemlje zapadnog Balkana koje se angažuju. Ovo veoma podsjeća na neke stavove njemačkih i evropskih političara da zemlje zapadnog Balkana treba da slijede spoljnu politiku EU ako žele u članstvo, što je posebno izazovno za srpsku populaciju na Balkanu, koja želi evropsku perspektivu i poštuje ukrajinski teritorijalni integritet, ali ne želi da se odrekne svojih odnosa s Rusijom.
Takođe smo ekskluzivno najavili da će Njemačka imenovati posebnog predstavnika za zapadni Balkan da bi preduprijedila eventualno prelijevanje ukrajinske krize u region, a iz istog razloga je EU donijela odluku da pojača trupe EUFOR-a za 500 novih pripadnika.
Kapetan Simus Šanon, portparol EUFOR-a, “Nezavisnim” je rekao da u ovom trenutku ne može komentarisati kretanje EUFOR-ovog osoblja, ali da će uskoro biti izdato saopštenje na stranici njihovih društvenih mreža o detaljima pojačanja trupa.
Kako kažu u EUFOR-u, radi se o 500 pripadnika EUFOR-ove rezerve, čime se ukupan broj pripadnika ove evropske vojne misije popeo na 1.100.
“Pogoršanje sigurnosne situacije na međunarodnom planu ima potencijal da proširi nestabilnost na BiH. Raspoređivanje ovih snaga je mjera predostrožnosti za jačanje stabilnosti u BiH postavljanjem sposobnih snaga u zemlji da podrže napore vlasti BiH da održi sigurno okruženje. Njihova misija će biti da pokažu odlučnost EU da održi stabilnost u BiH”, saopštili su oni. Kako ističu, ovim se pokazuje nedvosmislena posvećenost EU i EUFOR-a teritorijalnom integritetu i suverenitetu BiH.
Podsjećanja radi, EUFOR je raspoređen u BiH od 2004. godine, a sastoji se od ukupno 3.500 pripadnika, od kojih je 600 trenutno raspoređeno u zemlji, ne računajući novopristigle snage.
“Procjena EUFOR-a je da trenutno ne postoji prijetnja sigurnom okruženju za koje bi bila potrebna podrška EUFOR-a. Situacija se kontinuirano prati i po potrebi se mogu dovesti dodatna pojačanja”, naglasili su oni.
